Svi ga znamo iz uloge Đure Palice, a sad u javnost dospjele velike novosti. Ovako nešto pokrenulo velike komentare. Evo o čemu je riječ (FOTO)
Branko Babović koji se proslavio likom Đure Palice u Kursadžijama dobar deo života proveo je daleko od Srbije, ali i Evrope.
Naime, interesantno je da u SAD i Kanadi mali procenat ljudi kupuje cigarete, mnogo više se grebu. Pa je Babović u “Pulsu Srbije” kod Ivana Gajića opisao kako to izgleda uz jednu zanimljivo anegdotu:
– Pa putujući po svetu, zaista ja sam Ameriku šest puta obišao, Australiju šest puta, Kanadu, Novi Zelande, nebitno. Zahvaljujući mom poslu naravno. To je prelepo, upoznaješ različite kulture, nove ljude, karaktere, način života… I tako nešto, baš što stičeš toga, to je tamo užasno, kažem ti nekako. Ljudi te gledaju kada zapališ cigaretu kao neko smeće, pogotovo Kanada. A onda ljudi se grebu za cigarete, tamo sam saznao neki podatak da samo 15% ljudi kupuje cigarete, jer taj ima novce. I to je to, sva priča. I sad, ja sam napravio jednu čudnu priču u Njujorku, na “Times Square-u”, imao sam neku fiks ideju da guslara da odvedem tamo, obučem ga u crnogorsko odelo i u dva i po noći da počne ta priča. To je nešto moje, jasno stvari, i bilo je vrlo interesantno. Dođe crnac grebe za cigaretama, ja mu dam dve cigarete, on mi daje dva dolara, ja ne želim uzeti. I ovaj, ovaj gusla tamo uživa, narod se skupio, gleda čudo gusla, ne znaš šta je. Ne znaš šta je to, ja rekao, violina. Ovaj, naša violina. Ne možeš ti njemu objasniti, kako da im objasniš to s guslom? Pa kako? I govori engleski, međutim, poslije jednu, tri minute kada je taj uzeo cigaretu, NYPD dolazi kod mene, bum, Njujorška policija, 34 opkolila me. Šta sam radio?
Potom je nastavio priču, a njen završtak je urnebesan:
– On iz ovog dotičnog gospodina, dođeš se na mene, moj dođi, kaže, gospodin se žali da niste uzeli dolar. Ja rekoh, naravno. Kaže, zašto? Pa rekoh, dao sam gospodinu cigaretu smatrajući da nema novca da kupi. Ja ne mogu da uzmem novac za to. Rekoh, na kraju krajeva, moje zemlje, to je sramota, bruka. Kaže, samo malo, samo malo. Kaže, u kojoj zemlji vi to živite? Ja kažem, Srbija, Beograd, ne znam, Evropa, ja ovo želim. Nema pojma. Kaže, znate šta gospodine, vi ste srećan čovek. Pa ja rekoh, znam da jesam, ali zašto vi to mislite? Kaže, ja bih želio da živim u zemlji u kojoj vam ne treba jedan dolar. Pozdraviše me i odoše. /kurir.rs/
