Dejan Živić progovorio o teškom periodu svog života. Ovako nešto se nije očekivalo. Evo o čemu je riječ (FOTO)
Poznati pevač Dejan Živić progovorio je o svom privatnom životu, velikim tragedijama, gubitku oba roditelja i prevari.
Dejan je postao otac sa 28 godina, porodicu je osnovao u Nemačkoj, ali je ubrzo sve krenulo po zlu.
– Kad sam dobio dete bio sam relativno mlad, ali sam bio finansijski spreman, posle toga je krenula muzika, noćni život. Žena je to drugačije gledala, nije sve to shvatila, krenule su novine tada i napadi što je meni odgovaralo. Ona je sve vreme mislila da ja nju varam, tada je počeo Fejsbuk, pa su mi neke žene pisale, pa su njoj javljali sve i svašta i onda je ona mene prevarila i što je najgore prevarila je me sa ružnijim od mene.
– To je bio neki bivši dečko, iz srednje škole drug, saznao sam sve i tu je krenula hladnoća i onda sam jedva čekao da se vratim u Srbiju. Dete kada krene u školu to je taj mentalitet i tu nema povratka. Krenula je muzika, a ovamo (privatno) sve nizbrdo. Mene je baka odgajila, ona je umrla 2014. godine i ni sestra ni ja nismo mogli da odemo kući. 2018. godine mi je otac bio bolestan, imao je karcinom debelog creva, pa je to metastaziralo, to je sve krio, lečio se poslednje tri godine, lekar mi je rekao da je teško da može da izdrži 2-3 meseca, a ja i dalje u inostrastvu – rekao je on, pa se vratio na priču o svom braku:
– Žena i ja smo već imali svoje živote, samo smo živeli zajedno zbog deteta. Moja sestra i ja smo samo čekali da nam jave da je otac umro i da krenemo. U jednom trenutku me pozvala sestra plačući i rekla „majka je umrla“. Sestra je u to vreme bila bolesna imala je problem sa narkoticima. Ja sam joj rekao da ona ne ide, ja i ujak smo otišli. Sahranio sam majku i pogubljen sam se vratio u Nemačku. Na 40. dan od njene smrti, na njen pomen, umro mi je otac.
– Pola sata posle očeve sahrane mi stiže poruka od žene „Dođi po stvari, više nećemo živeti zajedno“. Tu poruku sam pokazao kumu koji je bio pored mene i rekao mu da odmah posle večere idem u Nemačku. On je sve vreme vozio, otišao sam tamo da pokupim stvari i odmah se vratio za Srbiju.
– Jedan moj prijatelj je radio kao konobar, pa mi je obezbedio smeštaj. Otišao sam u apoteku da kupim nešto za smirenje, iako nikada nisam pio takve lekove. Apotekarki nisam ni smeo da kažem šta mi je da mi ne bi dala nešto jako. Dala mi je neke tablete, a ispostavilo se da živi blizu mene. Znala je neke moje pesme i rekla mi da joj ostavim broj telefona. Ujutru sam video da me je zvala par puta, pa sam otišao u apoteku i pitao je da idemo na ručak kada završi smenu. Sa tom ženom danas imam dve ćerke i ponovo napravio srećnu porodicu.
– Jeste, mama je imala infarkt, njena majka je bila iza nje i gledale su TV, i posle sat vremena je htela da joj kaže da idu u sobu da spavaju, a ona je već bila hladna. To su veliki stresovi, tek kada prođe sahrana i sve – tek onda shvatiš da si izgubio roditelje… /kurir.rs/
