Ana Nikolić progovorila o privatnim stvarima. Ovako nešto mnoge ostavilo u čudu. Evo o čemu je riječ (VIDEO)
Ana Nikolić otvoreno je govorila o narušenom odnosu koji ima sa svojom majkom Miljanom, a na novom albumu je objavila pesmu “Terasa sa pogledom na zid” za koju se smatra da je posvećena upravo njenoj majci.
Iako ne voli puno da govori o porodičnim odnosima, Ana je sada na svom Instagram nalogu podelila fotografiju koju je objavila jedna njena Instagram stranica.
Fotografija je nastala dok je Ana bila dete, a na njoj je cela Anina porodica.
Upravo uz ovu pesmu, ona je podelila reči svoje nove numere.
Izvini, stani na sekund, znamo li se?
Oči su te moje prvu videle, prvu videle
Sećaš li se onih cipela, bez para za njih?
A meni su se baš mnogo svidele, mnogo svidele
Srce ti oslepelo, al’ me pogledaj
Loše sam ti ispala, gadan osećaj
I kad nisam – kriva sam, al’ to je tvoj stid
Sve terase moje zbog tebe su s pogledom na zid
S pogledom na zid
Izvini, stani na sekund, srce te zna
Sećaš li se one sobe dva sa dva, torta, ti i ja?
Parče mrvim, miris cimеta, ukus malina
I tim rukama mi obučena prva haljina
Srce ti oslepelo, al’ me pogledaj
Loše sam ti ispala, gadan osećaj
I kad nisam – kriva sam, al’ to je tvoj stid
Sve terase moje zbog tebe su s pogledom na zid
S pogledom na zid
“Mama je u ulozi žrtve, a ja sam crna ovca”
View this post on Instagram
Jednom prilikom, Ana je otkrila da je kroz razgovor sa psihoterapeutom shvatila da je njen odnos sa majkom narušen.
– Na početku terapije, kada mi je doktorka rekla da negde nešto “škripi” u odnosu sa majkom ja sam skočila da se svađam, tražila da mi pokaže diplomu. Sa majkom sam u najboljim odnosima, izlazimo u grad, a ispostavilo se da je baš to problem. Da li je normalno da majka izlazi u grad sa ćerkom? Jeste mene majka ranije rodila nego ja Taru ali, svejedno, to nije normalno. Ne mogu majka i ćerka da budu drugarice – ispričala je za “Hype” i dodala da je u porodici uvek bila “obeležena”.
– Moja majka je stalno u ulozi neke žrtve, njoj nikad ničega nije dovoljno. I ja sam to prepoznala kod sebe. Tokom terapije smo došle do toga. Ako je petica, zašto nije pet plus? Ako si treća na krosu, što nisi prva? Ako si prva, što nisi pre prvog? To mesto ne postoji, ali neka ga izmisle. I sve to iz nekog nezadovoljstva, samo njoj poznatog. Nikad dovoljno i nikad dovoljno dobro. Navikla sam da ne valjam. Ja sam crna ovca familije. Prihvatila sam tu ulogu i igram je revnosno. /espreso.rs/
