Inflacija veća od 11%, Njemačka na koljenima? Evo šta to znači za region. Objavljena nova istraživanja (FOTO)

Vijesti

Inflacija veća od 11%, Njemačka na koljenima? Evo šta to znači za region. Objavljena nova istraživanja (FOTO)

Nemačka, koja važi za najveću evropsku i jednu od moćnijih privreda u svetu, trpi sve veći pritisak posledica prethodne dve, ekonomski vrlo neizvesne i turbulentne godine. Kriza sada ide do te mere da je, kako i zvaničnici više ne kriju, recesija u narednoj godini praktično neizbežna. Imajući u vidu da je Nemačka naš najveći spoljno trgovinski parnter, krizna lančana reakcija je neizbežna.

Ministar ekonomije Nemačke, Robert Habek, rekao je sredinom prošlog meseca da će nemačka privreda završiti u recesiji 2023. što je kako je istakao posledica ekonomskog rata ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Zapada.

Habek je rekao da će se najveća evropska privreda sledeće godine smanjiti za 0,4 odsto, a ne da će rasti za 2,5 odsto kako se predviđalo ovog proleća. Prognoze rasta za 2022. takođe su korigovane naniže na 1,4 odsto, u odnosu na prethodnu prognozu od 2,2 odsto.

„Brojke su loše“, rekao je Habek, iako je primetio da su mogle biti mnogo gore da je vlada odlučila da ne reaguje. On je tvrdio da brojke dokazuju da su „koraci koje smo preduzeli da zaštitimo ekonomiju funkcionisali“.

Nemačka je istovremeno najveći spoljno trgovinski partner sa Srbijom. Oko 450.000 Srba živi u Nemačkoj, 100.000 više nego što ih je u Austriji i 200.000 više nego u Švajcarskoj. Godišnje ih je u proseku u Nemačku do skora išlo oko 25.000.

Nemačka je istovremeno značajan trgovinski partner i sa mnogim drugim zemljama u razvoju. Praktično, trenutna kriza i pad industrijske proizvodnje neće pogoditi samo Nemačku, već i sve zemlje koje su njeni partneri.

– Sve zavisi od rada nemačkih kompanija. Jasnije rečeno, ako nemačka industrija dobro radi, dobro će raditi i kompanije u Srbiji, kaže za “Blic Biznis” ekonomista i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić.

“U septembru BDP u plusu samo 0,6 %”

Nemačka industrijska proizvodnja porasla je u septembru, ali blago, pokazali su zvanični podaci u ponedeljak. Industrijska proizvodnja veća je za 0,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, saopštio je Federalni zavod za statistiku.

Nasuprot tome, proizvodnja u energetski intenzivnim industrijskim granama pala je u septembru za 0,9 odsto, saopštila je kancelarija.

Inflacija

Potrošačke cene, usaglašene u poređenju sa drugim zemljama Evropske unije, u oktobru su porasle za 11,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Savezni zavod za statistiku.

Bankroti

Povećani troškovi energije i uska grla u lancu snabdevanja doprineli su porastu stečajnih postupaka u Nemačkoj za 26 odsto u avgustu, saopštio je ekonomski institut IWH, i dodao da se na jesen očekuje novi talas nelikvidnosti.

U istraživanju nemačkog industrijskog udruženja BDI, koje je sprovedeno od sredine avgusta do početka septembra, više od trećine od 593 kompanije, navelo je da je njihovo postojanje ugroženo zbog rasta cena energenata.

Dodatni strah u javnosti izazvala je izjava nemačkog ministra ekonomije Roberta Habeka , koji je na pitanje televizije ARD, da li nemačkim preduzećima preti bankrot, odgovorio: “Ne, ali mogu da zamislim da pojedine industrije jednostavno prestanu da proizvode određeno vreme”.

Blizu 10 odsto srednjih industrijskih preduzeća zaustavilo je ili je smanjilo proizvodnju, prenosi Handelsblatt, pozivajući se na istraživanje BDI. Istovremeno, svaka peta od ispitanih kompanija razmatra delimično ili potpuno preseljenje proizvodnje u inostranstvo.

Hemijska industrija

Trenutna poslovna situacija u nemačkoj hemijskoj industriji dodatno se pogoršala u oktobru. Indikator koji prati aktivnost sektora je pao na minus 19,9 poena, u odnosu na minus 11,7 poena u septembru, pokazuje istraživanje ekonomskog instituta Ifo.

“Hemijska industrija ne može da izbegne napeto ekonomsko okruženje”, istakla je Ana Volf, ekspert Ifo za industriju.

Prema njenim rečima, knjige narudžbi i potražnja u hemijskoj industriji nastavljaju da opadaju.

– Visoka cena materijala više se ne može lako preneti na prodajne cene i utiče na zaUkazala je da sve više kompanija ocenjuje svoju situaciju sa zaradama kao lošu. Indikator za drugu polovinu 2022. godine pao je na minus 28,5 poena, sa plus 8,3 poena u prvoj polovini godine, i nije ništa bolji nego što je bio tokom pandemije 2020. , dodala je Volf.

Kako se to odražava na Srbiju?

Stručnjak i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić za “Blic Biznis” rekao je da dok god traje kriza oko Ukrajine, izvesno je da će problemi u biti prisutni.

– Pre par godina Nemačka je imala najjaču industriju u celoj Evropi, jaču čak i od Velike Britanije, Francuske i Italije. Kriza i pad u industrijskoj proizvodnji počela je sa pandemijom korona virusa, zatim se sve to nastavilo sa ekonomskom krizom izazvanom ratom i dok god rat bude trajao, problemi u industriji će postajati i predstavljati ozbiljnu pretnju za industriju Nemačke, kaže Savić.

Za razliku od krize koja je bila izazvana pandemijom korona virusa, sada je situacija mnogo komplikovanija.

– Pandemija korona virusa nije toliko značajno uticala na industriju kao sadašnja kriza. Tokom pandemije industrija je bila usporena, ali se ipak odvijla. Sada Nemačka ima mnogo ozbiljniji problem. Peciznije rečeno, ona se sada suoačava sa 2 ozbiljna problema, a to su energenti i cene. Nedovoljno gasa, nafte i sirovina značajno ometa industriju, a na sve to dodatno još utiču visoke cene, nastavlja Savić.

Nemačka je najveći spoljnostrgovisnki partner sa Srbijom. Trenutna kriza i pad industrijske proizvodnje neće pogoditi samo Nemačku, već i sve zemlje koje su njeni partneri.

– Sve zavisi od rada nemačkih kompanija. Jasnije rečeno, ako nemačka industrija dobro radi, dobro će raditi i kompanije u Srbiji. Malo je verovatno da će doći do gašenja nemačkih kompanija u Srbiji, bar za sada, dodao je Savić.

– Veliki broj država u EU suočavaju sa krizom, htele to one da priznaju ili ne, čak im i preti ulazak u duboku krizu zbog nestašice energenata, zaključuje Savić. /espreso.rs/

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa * (obavezno)