Milanče Radosavljević otkrio zbog čega se najviše kaje u životu. Ove dvije stvari su mu najteže pale. Mnogi nisu imali pojma o ovome (FOTO)

Showbizz

Milanče Radosavljević otkrio zbog čega se najviše kaje u životu. Ove dvije stvari su mu najteže pale. Mnogi nisu imali pojma o ovome (FOTO)

Šumadinac iz Bariča, Milanče Radosavljević jedan je od onih velikana muzike koji staje u red sa kraljevima sada već “nebeske kafane” – Tozovcem, Tomom, Cunetom.

Vlasnik bezvremenskih hitova otkrio je kako je došao do zvezdanog neba narodne muzike iz pukog siromaštva i teških vremena. Milanče je od malih nogu bio okružen muzikom, pa valjda i odatle njegova ljubav prema pesmi. U ta vremena, u nedostatku struje, otac im je pred spavanje često svirao violinu, te je na taj način Milanče učio prve pesme.

– Ja sam počeo kao klinac, volio sam jako da sviram harmoniku, pa sam išao na časove. Prvo počeo na slavama, pa igranke, svadbe. U početku sam nastupao kao svirač na koncertima. Vidite, da bi neko bio muzičar on mora i da svira i peva, to je kao da na primer čovek ima samo jednu nogu – ne može hodati normalno – kaže pevač.

Milanče je kao mladić već uveliko nastupao na raznoraznim veseljima poput slava, svadbi, rođendana i igranki. Upravo na jednoj igranki je i zaradio svoj prvi dinar, odnosno unovčio svoj talenat, a ono što je uradio sa tim novcem mu se zaista isplatilo.

– Prvi dinar sam počeo da zarađujem od 1961. godine. Daleko pre prvog singla. Ja sam kao klinac svirao na igrankama. Uzmemo jedan kolac bagremov, visoki i tu okačimo fenjer. Svake subote pravila se igranka na koju je znalo doći oko 200,300 mladih. To je bilo neopisivo, nešto što sad nema nigde. Tu sam zaradio neke prve pare, kupio zemlju i posadio bagrem. Nikada nisam živeo danas za danas, uvek sam živeo danas za budućnost. Uvek sam video budućnost ispred sebe zato sada u ovo vreme krize bar imam šumu, zime za mene nema – govori kroz smeh Milanče.

Prve pesme počeo je da snimati tek sa 33 godine i to zaslugom jednog čoveka.

– Aca Stepić kompozitor, došao jedno veče u restoran , slušao me malo i rekao dođi sutra da ti dam pesme. Prva koju sam snimio bila je “Pozdravi draga sina”. Zatim sam snimio još tri pesme, kroz tri godine. Nekako mi se činilo da se ništa ne menja u mom životu. Očekivao sam da će to nešto da plane, međutim i dalje sam živeo od sviranja na veseljima. Onda se desio Diskos, pesma “Žena plave kose”, odatle je sve krenulo. Znate, ja nisam mnogo pesama u životu napravio. Napravio sam 44, a snimio 60 pesama – priča Milanče.

Gledajući Milančetove fotografije iz mladosti dalo bi se zaključiti da je bio izuzetan šarmer. Vedrog duha i širokog osmeha zasigurno je plenio pažnju devojkama na svirkama, a ni sam ne krije da je nekada bio “đavolast”.

– Žene su uvek meni bile najveća radost. U to vreme su mnoge očekivale da se udaju za mene – priča Milanče, pa dodaje kako je blago naći ženu sa kojom možeš dočekati starost. Ja sam prvo pravio greške, pa sam ih onda ispravljao. Kao mladi kad počnete da grešite imate vremena da se ispravite, a kad uđete u godine posle nema ispravke. Život je jedna velika škola, celi život se učimo i na kraju umremo i nemamo pojma. Ako u životu nađeš ženu sa kojom ćeš dočekati starost to se zove sreća – kaže Milanče Radosavljević.

– Sa mojom Micom sam 55 godina. A znate kako, pre smo se više voleli, sad se više svađamo, ali gura se. Vrlo je malo takvih žena. Kada biste progovorili sa mojom suprugom dve reči treća bi bila “nemoj da se udaš za muzičara”, a u duši viče “udaj se”. I te žene sa svirki ako me uzmu na revers, vrate me. Jedna stara žena kazala je “bolje imati muža švalera, nego pijanca. Onaj švaler će da se vrati, a od pijanca nema ništa” – dodaje naš sagovornik.

– Pre je pesma mirisala na nas. Mi smo imali svoj način pevanja, kao što Rumuni imaju svoj, Mađari, tako i mi. Mi smo imali taj naš narodni melos koji nikada nije uginuo niti će jer postoje slušaoci koji i dan danas slušaju – kaže Milanče, pa dodaje: – Danas svi teže da pevaju neke uprošćene pesme, folk, mirišu na zabavne, a nisu to. Neko jednostavno ne može da otpeva taj narodni melos, nema taj triler nema osećaj, pa onda on napravi pesmu po svojoj meri i peva onako kako on može da peva. To nisu pesme narodne – kaže Mianče.

– Nećete mi verovati, ja 10 dana uzastopno radim u šumi. Svaki dan po 10 metara drva, kući doterali 100 metara ukupno. Ustajem u 6, ležem u 8. Zdravlje me odlično služi, ja radim tako kao da će deca da mi pođu u školu – rekao je kroz smeh pevač.

– Jedino se kajem što nisam išao u školu, mogao sam biti dobar đak, ali bilo siromašno i teško vreme. Druga želja, što nisam imao više dece. Imam samo sina i ćerku, a trebalo je da imam bar četvoro najmanje – na kraju je rekao Milanče. /kurir.rs/

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa * (obavezno)