Imate problem s visokim pritiskom, a iznenada dobijete ovu bolest, nikako ne ignorišite ove simptome. Možete završiti u bolnici. Evo o čemu je riječ (FOTO)

Zdravlje

Imate problem s visokim pritiskom, a iznenada dobijete ovu bolest, nikako ne ignorišite ove simptome. Možete završiti u bolnici. Evo o čemu je riječ (FOTO)

Bolest poznata kao tihi ubica utiče na mnoge ljude, a problem je što mnogi ne primijećuju simptome

Visok krvni pritisak je krivac za 60 odsto moždanih i polovinu srčanih udara. Ako ga imate, dvostruko je veća vjerovatnoća da ćete završiti u bolnici ako dobijete Covid. Sindi Džodar, viša kardiološka sestra u Britanskoj fondaciji za srce, rekla je za Sun on Sunday Health: „U Velikoj Britaniji ima čak pet miliona odraslih koji imaju nedijagnostikovan visok krvni pritisak.

„Mnogi ljudi nisu svesni da imaju problem dok ne bude prekasno. Visok krvni pritisak značajno povećava rizik od srčanog ili moždanog udara. “To takođe može da dovede do drugih problema, kao što su otkazivanje bubrega, srčana insuficijencija, problemi sa vidom i vaskularna demencija.” Doktorka Sindi Dodžar je odgovoarala na pitanja o visokom pritisku.

ŠTA JE VISOKI KRVNI PRITISAK?

To je pritisak krvi u vašim arterijama. Potreban vam je pritisak da bi se krv kretala po vašem tijelu i on prirodno ide gore-dole tokom dana – na primjer, povećava se dok se krećete. Kada vam izmjerite krvni pritisak, daju vam se dvije cifre. Prvi je sistolni pritisak. Ovo je najviši nivo koji vaš krvni pritisak dostiže kada vaše srce kuca, terajući krv oko vašeg tijela. Drugi je dijastolni pritisak – najniži nivo koji vaš krvni pritisak dostiže dok se vaše srce opušta između otkucaja. Obe se mjere u milimetrima žive, pri čemu je prvo sistolna vrednost, a zatim dijastolna. NHS kaže da je idealan krvni pritisak između 90/60 i 120/80.

KOJI SU SIMPTOMI?

Visok krvni pritisak rijetko ima primetne simptome, ali možete da osjetite glavobolje, zamagljen vid, krvarenje iz nosa, kratak dah, vrtoglavicu i bol ili stezanje u grudima.

KO DOBIJA VISOK KRVNI PRITISAK I KAKO SMANJITI RIZIK?
Veća je verovatnoća da će ga imati određene etničke grupe, poput onih sa afričkih Kariba ili južnoazijskog porekla. Takođe može biti genetski. Trebalo bi da odustanete od pušenja, ograničite alkohol i održite zdravu težinu. Pokušajte da uvedete 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, jedite više voća i povrća i smanjite unos soli. Smernice kažu da odrasli ne bi trebalo da imaju više od 6 g (jedne kašičice) soli dnevno – to je i ono što sami dodajete u svoje obroke i ono što je već sadržano u hrani koju jedete.

MOŽE LI DA SE IZLEČI?

Ako imate visok krvni pritisak, možda će vam biti potrebni lekovi koji će ga smanjiti. Veoma je važno da idete na sistematske preglede.

„Osećao sam da nisam u opasnosti“

Biciklista Kin Adam Toms imao je samo 47 godina kada je doživeo tri moždana udara opasna po život zbog visokog krvnog pritiska. Adam, koji sada ima 54 godine, iz Haroua u zapadnom Londonu, rekao je za Sun : „Uvek sam bio dobro i mnogo sam vozio bicikl. „Ali jednog dana u februaru 2013. bio sam u svom kombiju na poslu, gde sam instalirao klima-uređaje. Imao sam tri moždana udara tog jutra – jedan na putu za bolnicu. „Cela leva strana mi je bila paralizovana i bio sam u bolnici oko 14 nedelja. „Veoma sam srećan što sam živ. Čak i sada mogu da izdržim samo pola sata šetnje dnevno. Veoma sam umoran i imam problema sa govorom. Nisam mogao da se vratim na posao. /novi.ba/

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.