Čitav Balkan je obožavao dečka u filmu “Ko to tamo peva”. Danas ga definitivno nećete prepoznati. Mnogi su iznenađeni (FOTO)

Showbizz

Čitav Balkan je obožavao dečka u filmu “Ko to tamo peva”. Danas ga definitivno nećete prepoznati. Mnogi su iznenađeni (FOTO)

Sudbina nekada zaista ima smisla za humor. To je na sebi osetio Nenad Kostić koji je kao dečak davne 1980. debitovao u čuvenom filmu “Ko to tamo peva” i jednako čuvenoj duet pesmi “Za Beograd”!

Bilo mu je samo 11 godina kada se našao u društvu legendi jugoslovenskog filma Nedom Arnerić, Pavlom Vuisićem, Batom Stojković, Taškom Načićem, Draganom Nikolićem, Aleksandrom Berčekom i Slavkom Štimcem.

Početkom devedestih je bio DJ, zatim je postao policajac da bi se onda zaposlio kao vozač u beogradskom gradskom saobraćajnom preduzeću! Eto nekako se ponovo vratio u taj neki autobus sa početka svoje životne priče, piše “Kurir”.

Njegov stric Miodrag (koji u filmu svira harmoniku) ga je te 1980. zvao da sa njim ide da snima film na lokaciji Deliblatske Peščare. Objasnio mu je da, između ostalog, svom drugu iz vojske Slobodanu Šijanu koji je režirao film, želi da pomogne pri snimanju jer je film bio ujedno i Šijanov diplomski rad. Otišli su na probu i ostalo je legenda. Ostao je zabeležen detalj da Nenad nikada nije znao da svira drombulje iz te kultne pesme, ali mu je i režiser “progledao kroz prste” pa je u toj sceni korišćen plejbek.

Za svoju ulogu je dobio 1,5 miliona tadašnjih dinara što je bio ekvivalent od skoro pola vrednosti novog Fiće.

Jednog dana snimanja morali su da naprave scenu gde ga Bata Stojković šamara, a zbog krupnog kadra šamar je morao biti stvaran.

– Međutim, on me je toliko odalamio da je meni zazvonilo u ušima i suze su same krenule. Pobegao sam iz autobusa koliko me noge nose i sakrio se u Pančevu. Filmska ekipa me ceo dan tražila, a kad su me našli, Bata mi je donio najveću bombonjeru koja se mogla kupiti uz obećanje da me više tako neće udariti – seća se Nenad. Ceo film je inače snimljen za samo 26 dana.

Nakon završene srednje saobraćajne škole počeo je da radi kao DJ po beogradskim diskotekama. Početkom rata bio je mobilizovan na ratište u Vukovaru, a po povratku se zaposlio kao policajac i u službi proveo pune 4 godine.

Godine 2002. se prijavio na oglas gradskog prevoza u Beogradu i postao vozač autobusa. Danas vozi na liniji broj 17 Zemun – Konjarnik, piše gorepomenuti izvor.

Kaže i da današnji putnici na ovoj liniji znaju njegovu priču pa se kroz smeh zna desiti i dobacivanje u stilu “Vozi, Miško!” ali se on na sve samo nasmeje i nastavi sa vožnjom. /espreso.rs/

 

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.